Finansije i Osiguranje - Srbija

Ima koristi i od slabog dinara

Slabljenje domaće valute krajem 2014. bila je loša vest za većinu građana i privrede zaduženih u deviznom znaku, ali tome su se, bez sumnje, radovali izvoznici.

Svakom je svoja muka najveća, međutim, stručnjaci nas „teše” da je dinar izgubio koliko i valute u zemljama koje sprovode politiku takozvanog fleksibilnog kursa. Ekonomista Milojko Arsić podseća da su evro i jen više oslabili prema dolaru, nego što je dinar oslabio prema evru.

– Tačno je da kad pada dinar rastu troškovi otplate deviznih kredita, ali se potpuno zanemaruju pozitivni uticaji na privredu u srednjem i dugom roku, što nije tako jasno uočljivo. Ne valja kad inflacija buja, ali nije dobra ni deflacija koja nam se u nekim mesecima događala, jer produbljuje recesiju u Srbiji. Ta neželjena posledica povremene deflacije u našem slučaju može se otkloniti pre svega obaranjem vrednosti dinara. Kad imate recesiju uticaj pada vrednosti domaće valute na inflaciju je slabiji, zato je potreban veći pad dinara kako bi se inflacija vratila u planiranih 4-5 odsto godišnje, kaže Arsić.

On smatra da je takozvana deprecijacija dinara neophodna da bi se poboljšala međunarodna cenovna konkurentnost privrede i smanjio još veoma visok spoljnotrgovinski deficit.

– Pad dinara povoljno utiče na rast izvoza i priliv stranih direktnih investicija, dva osnovna pokretača rasta domaće privrede u narednim godinama. To je i način da se investicije preusmere iz sektora trgovine i drugih usluga, u povećanje industrijske i poljoprivredne proizvodnje za izvoz, kaže naš sagovornik. 

Arsić naglašava da se zalaže za umereno smanjivanje realne vrednosti dinara za nekoliko procenata godišnje. Ubeđen je da bi to bilo dobro za malu i otvorenu privredu kao što je srpska, što se pokazalo uspešnim u većem broju brzorastućih privreda. Precenjena domaća valuta koči privredni rast i dugoročno zatvara radna mesta, što je Srbija doživela u pretkriznom periodu. Delom je to bila posledica visokog priliva kapitala, kaže Arsić, ali i ,,kratkovide i oportunističke politike i uticaja posebnih interesnih grupa – uvoznika i deviznih dužnika”.

– U meri u kojoj je precenjenost dinara bila posledica ekonomske politike, čiji je cilj bio da se pridobije politička naklonost građana dugoročno neodrživim podizanjem njihovog standarda uvozom jeftine uvozne robe i povlađivanju interesima uvoznika i deviznih dužnika, ona je predstavljala jednu od najvećih grešaka u ekonomskoj politici Srbije nakon 2000. godine – zaključuje Arsić.

Miladin Kovačević, saradnik „Makroekonomskih analiza i trendova” Ekonomskog instituta, smatra da bi „nešto veće obaranje vrednosti domaće valute” bilo veoma štetno. Kurs dinara je slabio od početka finansijske krize pod pritiskom razduživanja privrede, ali i banaka i države, naročito u prošloj i ovoj godini, ukazuje Kovačević. U 2013. dospeo je i stari dug države, jer je jedna trećina toga bila reprogramirana 2002. na 10 godina, a dve trećine su otpisane. Zbog toga je, pored ostalog, ponuda deviza manja od tražnje, a centralna banka sprečava šokove, spekulativne operacije i prekomerne kratkoročne oscilacije.

– Zalaganje za namerno slabljenje dinara, značajnije od onog koju diktira ponuda i tražnja na deviznom tržištu, nema u vidu moguće posledice. To bi značilo raskid sa režimom ciljane inflacije, a rast evra bio bi veći od postojećeg. To zadužena privreda i građani ne bi izdržali. Nenaplativi krediti su već dostigli 23 odsto, što je najviše u regionu – kaže Kovačević.

Ekonomista Đorđe Đukić kaže da je mogućnost delovanja NBS veoma sužena, što je posledica pogrešnog režima deviznog kursa sprovođenog od početka ovog veka.

– Godinama se bežalo od politike slobodno plivajućeg kursa, koji bi održavao realan odnos dinara i stranih valuta i sprečavalo državu, preduzeća i građane da se prekomerno zadužuju – kaže Đukić. – Sada su svi prezaduženi, a centralna banka je zarobljenik te greške i ne može da preduzima mere koje bi podsticale proizvodnju, izvoz i konkurentnost na domaćem tržištu.

Naglo obaranje vrednosti dinara nanelo bi dodatnu štetu onemoćaloj i prezaduženoj privredi i bankarskom sektoru. Mnoge firme bi prestale sa radom, što bi blokiralo i ono malo relativno zdravih srednjih i malih preduzeća, pa bi došlo do urušavanja finansijskog sistema.

– Narodnoj banci jedino preostaje da spreči da ne dođe do ekstremnog pada vrednosti dinara, što bi pokrenulo talas bankrotstva – ukazuje Đukić.